koliko je potrebno da shvatimo da smo srecni?! da je to to?!

uvek sam se pitala kako znamo da radimo pravu stvar, da je to ona prava sreca… i smaojedan pogled u tvojih ociju je bio dovoljan….

posle svih godina, suza, svadja, dodira i poljubaca…samo taj jedan tren, pogled u tvoju dusu, ta toplina…samo to bilo je dovoljno da shvatim…bez obzira na sve…sto nisi kao ja…sto smo kao sunce i mesec…sto ne razumes mene, niti podnosis moju hiperaktivnost, znala sam…

znala sam da si ti taj, da smao ti pokreces i zaustavljas moj svet. svi oni pokusaji bili su tek slab odraz tebe,obicna improvizacija naspram carolije…volim odjek tvog smeha, tisinu u tvojoj sobi, toplinu kad me drzis za ruku…

i citav svet moze biti protiv tebe, mogu pricati sta god zele…. i don’t care… you’re the one, you’re the one for me…

tako drugaciji, tako proklet….

crno savrsen..princ iz mog sna

srecan rodjendan, prijateljice….

znam da si daleko, da treba ti neko…. imas mene… blizu srca…

dansa je tvoj dan…puno smeha i sama znas…..

osim toga…jedan novi san, u dubini duse….za koji ces skupiti svu snagu ovoga sveta…

ti si jedna od retkih koje vise vole sebe nego pokoravati se…. nadam se da ces uspeti….

veliki topli pusek heleny….

just for U 

svaki dan obojem novom nijansom..

to je uzianje u sitnicama… po tome se i razlikujemo jedni od drugih… po tim nama svojstvenim bojama.. a mi…? umesto da ih stvaramo, gubimo se izmedju crne i bele…bele i cne.. i tako u krug…  dan za danom… eventualno koja senka sive, da svi dani ne budu isti… borimo se sami sa sobom.. umesto da se prepustimo… izaberemo slobodu…

da li ona uopste postoji? i sta je zapravo sloboda…? uvek pripadamo nekome…necemu…robujemo navikama, zadrzani smo raznim pravilima i obavezema.. danas, biti slobodan je nemoguce… ili smo zauzeti poslom, ili zeljni pripadanja nekome…malo je nas koji svoju dusu poznamo i po mraku, malo nas koji radimo…bar poenkad, ono sto zaista zelimo…

biti slobodan znaci ukrasti 3 minuta vremena na poslu i pustiti pesmu koju obozavamo… biti neispavan, jer obozavamo gletadi budjenje novog dana.. ne objasniti nekome zasto zelimo kraj, vec jednostavno okenuti se i otici.. pozdraviti simpaticnog decka u prolazu… gledati zvezde satima… i u svim tim trenucma, ma koliko problema imali, biti zaista istinski srecan…

obojite svoj dan jarko crvenom bojom vina, dolite malo strasti..svetlo-zelenom trave,i prosetatjte do parka…nebeskoplavom, i satima gledajte kroz prozor…ako vas veseli..

ukradite deo dana, samo za sebe…. zasluzili ste.. 

jos jedan dan, jos jedan novi osmeh, novi san… ulazim u samo moj delic svemira..posvecen mojim tugama, smehu, stvoren od ceznje i nemira… od sna i suza sagradjen, svima poklonjen…meni, dragim ljudima, vama, slucajnim prolaznicima…..

onaj deo haosa koji niko drugi ne dira, najskriveniji, najtamniji i najiskreniji… 

ovo je pocetak, jednog novog cudnog prijateljstva..mene i mojih misli…svega onog sto sam godinama otkrivala, sanjala zelela…
skrivena,

od tudjih pogleda, dodira…

skrivena,

od zlih reci, osveta..

skrivena,

od sunca, lepote i osmeha… 

skrivena,

nevidljiva…

cekam radjanje novog svemira….